BIBLIOTEKA

Click here: => ntesphiloda.skyrimvr.ru?dt&keyword=necista+krv+cela+knjiga+pdf&source=bandcamp.com_dt


U tome je videla brižnog budućeg oca. Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči. Borisav Stankovic - Kostana.

И она, враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж покретима тела. Njene nanule zveèale su po suhom doksatu gornjeg boja. И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изаћи. Sve je za nju bilo to tako tuðe i strano.

BIBLIOTEKA

Ali ona nije samo komad sa pevanjem, raskošna slika foplklora sa juga Srbije, nego snažna drama tragičnih ljudskih sudbina, slika pojedinačne patnje i kolektivne nesreće. Događa se u Vranju tema je koliko stara toliko i savremena-promašena ljubav; akteri su mladi i stari - jednako kažnjeni životovom i nesrećni. Dramska radnja je razvijena u četiri čina koji nisu rasčlanjeni na pojave. Koštana - prepričana lektira Koštana - prvi čin Gostinska soba Hadži Tomine kuće. Uskrs, predveče, na zalasku sunca. U kući je nemir: Hadži Tomin sin Stojan danima je sa Koštanom što je izazivalo očev bes, mačinu strepnju, sestrinu brigu. Ulazi Hadzi Toma, besno rastura brojanice, grdi sina, sručuje svoj bes na ženu Katu okrivljujući je za sinovljevo ponašanje. Dolazi Arsa, predsednik opštine, brat sevdahlije Mitketa, koji je takođe stalno sa mladom i lepom pevačicom Kostanom. Hadžija ga kritikuje što ne zavede red, da više varoš ne luduje za lepom Cigankom. Ne može da hapsi ni Koštanu jer je ona poštena i ne pruža povod za hapšenje. U razgovoru se začinje ideja da se Koštana na silu uda i tako smiri varoš. U tom dolazi policija donoseći vest da je Stojan odveo Cigane u Sobinu, na porodično imanje. Hadži Toma polazi tamo, besan i sa namerom da ubije sina, a majka Kata, preplašena i očajna, ostaje da se moli Bogu. Koštana - drugi čin Sobina, porodično imanje Hadži-Tomino. Dolazi Stojan sa muzikantima, Koštanom i društvom. Sluge Marko i Magda radosno dočekuju mladog gazdu. Dolazi Hadži Toma besan, traži od Marka pušku da ih sve pobije. Marko ga jedva umoli da sedne, radi berićeta, praznik je. Cigani, uplašeni, hoće da odu, ali im Mitke ne da. Hadžija ih ohrabruje da ostanu. Koštanina pesma ga dirne, daje Marku novce da časti muziku. Koštana - treći čin. Prva slika se odvija u gostinskoj sobi Hadži Tomine kuće. Stojan leži, sestra je uz njega. On se budi, priziva Koštanu. Ulazi zadihan Marko i najavljuje Hadži Tomin dolazak. Ovaj ulazi u kuću sa Koštanom, praćen muzikom. Traži od Koštane da mu peva pesmu, daje joj nisku dukata, ali je ona, krišom, vraća Marku. Druga slika se odvija u Mitkinoj kući. Mitke ulazi u dvorište sa Koštanom i sviračima. Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide a brigu ostavi. Dolazi Arsa sa policijom i pandurima, razjuri svirače, Mitketa otera u kuću, policiji naređeje da ode u Banju i prenese Asanovom ocu da spremi svatove i dođe po Kostanu. Koštana - četvrti čin. Kmet čuva stražu pred Koštaninom kućom da ne pobegne. Iz daljine se čuju svatovi da dolaze. Koštana je nesrećna, kmet je pogođen njenom tugom i moli je da ne čupa kosu. Dolazi Stojan da vodi Koštanu. Ona je obradovana njegovom ljubavlju, ali odbija da pođe sa njim: ona je Ciganka, nije joj mesto u hadžijskoj kući, ne želi da se u gospodskoj kući zatvori za celi život. Da bi odbila Stojana besno kaže: Nisam! I nikad neću da volim! Stojan je poražen njenim rečima i odlazi. Dolazi Mitke i daruje Koštanu. Ona ga moli da je spase, da je nigde ne vodi, ali on joj kaže: Ajde, Koštana! Ajde, svatovi te čekaju, mladoženja te čeka. Stegni srce i trpi! Bidni covek, a čovek je samo žal i za muku zdaden! Koštana ne dozvoljava da je panduri ubacuju u kola: sama se, mirno i dostojanstveno, penje u kola sa svatovima i kreće za Banju. Likovi - U Koštani se sukobljavaju dve strane života i dva stava prema životu. Na jednoj strani je zatvoreni i strogi život čorbadžijskih gazdinskih porodica, zarobljenih i sputanih patrijarhalnim moralom. U njemu se guši mladost, uništava ljubav, život čini prozaičnim, praznim. Tom životu pripadaju Arsa i Hadži Toma. Na drugoj strani je život ispunjen radostima i strastima, uživanjem i opuštanjem. Taj život pripada mladosti, ali ga žive i neki predstavnici čorbadžijskog sloja koji su raskinuli sa stegama i regulama i pružili ruke ka životnim radostima koje su im bile uskraćene u mladosti. Tom životu pripadaju Koštana i Stojan, ali i nesrećni i nostalgični Mitke, da bi mu se u jednom trenutku priklonio i Hadži Toma. Koštana je naslovna ličnost drame, ali nije glavni dramski lik. Ona jeste u središtu zbivanja, oko nje se sve odvija: ona je razlog dešavanja i ponašanja, bez nje ne bi bilo ni dramske radnje, ni drame. Ona je samo motiv koji pokreće ostale junake na delovanje i ponašanje, na ispoljavanje određenog životnog stava i filozofije života, na buđenje emocija i erupciju zeđi za životom i ljubjavlju. Ali ona poseduje i jasno izražene osobine koje je čine upečatljivom kao junakom i moralno čistim ljudskim bićem. Koštana je: - mlada, lepa, čulna, senzualna - okrenuta je životu i njegovim radostima - posvećena je pesmi kao pozivu i kao smislu života - smisao života vidi u noći, mesečini i pesmi - svesna je svog porekla i društvenog statusa: - Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje! Pesnik je onda kada govori o mladosti, lepoti i ljubavi. Tada je u zanosu, prenet u svet o kojem govore. Filozof je kad govori o čoveku i životu, o prolaznosti, o sudbini kao neminovnosti. Njegovo govorenje utemeljeno je na bogatom životnom iskustvu, obojeno ličnom tragikom, ispunjeno dubokom filozofijom života. On, poklonik lepote i uživanja, zahvaćen je fatalizmom. Mitke je čovek života, putovanja, pustolovina, uživanja, ljubavi i strasti - pravi dionizijski tip. Ali je on čovek patnje i nostalgije. Pati za vremenom koje je prošlo, pati što je mladost prošla i čula ugasla, što nema slobode i što mora da se skrasi pored žene. U njemu je tragika čoveka koji ne može da se uklopi u patrijalhalne norme, tragika čoveka koji je shvatio težinu prolaznosti: - Zemlja me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a - bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. U njemu je nostalgija za vremenima koja su prošla, san o lepotama i milinama mladosti. Hadži Toma oličava patrijalhalnog despota, čuvara patrijarhalnog reda i morala, silu koja može da odlučuje o ljudskim sudbinama. Za svet on je uspravan, gord, silan, neprikosnoven, strah i trepet za okolinu i ukućane. U sebi, duboko u duši, ranjen je i nesrećan čovek. Nesrećan je koliko i Mitke, koliko i njegova žena Kata, jer su svi oni žrtve nepisanih patrijarhalnih zakona. Iza maske ozbiljnog, strogog i dostojanstvenog Hadži - Tome krije se nesrećan čovek, oženjen bez svoje volje, devojkom koju nije voleo. Željan je životnih radosti, ljubavi i neznosti. Kada je vidio Koštanu, kada je čuo njenu pesmu, strašno su ga zabolele rane neiživljene mladosti, osetio je duboku prazninu u sebi, probudile su se čežnje. Zbacio je masku strogosti i dostojanstva, raskopčao mintan, skinuo fes i predao se Koštaninoj pesmi i muzici njenih pratilaca. Mitka: I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n snujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, 'ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin - bolan! Došle bašče, cveće, mesečina. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene. Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari; a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija. Bolan otkako se rodija. Pa od t'j bol, jad - dert li je, prokletija li neka - eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Ništa mi nije, zdrav sam, a - bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Otkako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi. Eh, deca, deca slatka! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto moje se je srce iskubalo, snaga raskomatala, ostarela... Žalno, teško da mi pojete! Koštana sa sažaljenjem - Koju, gazda - Mitko? Eh, Koštana, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem. Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja' i ne naceliva'... Još mi za lepotinju i ubavanju srce gine i vene! Poj, Koštana, kako k'd se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Šar-planina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma... I toj ne pesma, već glas samo. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s's mesečinu se lepi, treperi i na men' kao melem na srce mi pada. I, Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ... A toj vreme više ne dođe. Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem, s's otvoreni oči u grob ću da legnem. Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedan put osetim, pomirišem... Da znaješ, mome, mori, da znaješ, kakva je žalba za mladost, na porta bi me čekala, od konja bi me skinula, u sobu bi me unela, u usta bi me ljubila - of, aman, zaman, mlado devojče, izgore mi srce za tebe!... On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po naređenju Anua, boga neba, boginja Aruru... I rekao sam joj: - Ako mi ne rodiš klinca, ostaviću te. Ali u početku nismo mogli. A posle, kad je prešla tridesetu, nekako je počela da se boji. Zabeležio ju je Vuk Karadžić od Tešana Podrugovića, obrađuje internacionalnu temu junačke ženidbe sa preprekama. Prisustvo fantastičnih motiva u ovoj pesmi poslužiće predstavnicima... Mit koji je Sofokle 496. Izdavanjem zapovesti da Polinik... Pevao ga je slepac, Homer koji je živeo oko 800g. Za njega je vezivan i niz drugih epova, šaljivi spev: Boj žaba i miševa i dr. Holandski naslov ove knjige odnosi se na deo kuće koji je služio kao skrovište dvema porodica koje su se tu skrivale... Seća se dana svoga detinjstva kada je protiv... Borba je trajala celu zimu i proleće. Bilo je neko zlo i hladno proleće koje nije nikako dalo letu da grane. A sa mesecom majem iziđe Jusuf... Ćerke su mu bile lepe, ali najmlada je bila posebno krasna. Tako je bila lepa da su je još kao malu nazivali Lepo Dete. Starije su bile ohole i nisu se htele družiti sa ćerkama... Članovi druge porodice su otac Anselme i deca Mariane i Valere. Valere iskazuje ljubav Elise. Cleante otkriva sestri svoju ljubav prema Marijani, skromnoj i siromašnoj... Mesto radnje: egzotični predeli Indijske džungle. Tema: život malog dečaka Moglija sa divljim životinjama u džungli. Pouka: nam govori o temeljnim ljudskim... Čovek žudi za slobodom. Sloboda je samo suštinsko jezgro ljudske svesnosti... A Čarobni mrtvac mu...

Tako isto i ostali seljaci, preðašnje njihove èivèije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseæi ponešto, nikad ne spominjuæi da je zemlja sada njihova, te se zbog si u prvo vreme nemanje nije baš tako jako ni oseæalo. On je u Sofkinim očima i ustima vidio nešto i kao da se, gledajući ih, sjećao nečega. Ретко је силазио међу њих, још ређе се са њима разговарао а камоли да је хтео штогод по кући да види, надгледа. Ali onda, eto mu čivluci i u njima seljanke, čivčike. Stankovic pazljivo uvodi motiv postovanja patrijarhalnog bez obzira na licno. Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску. Predmet romana je udaja ljepotice Sofke iz posrnulog hadžijskog roda za maloljetnog Tomču iz seljačkog roda u usponu. Trava oko bunara, po dvorištu, i èak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije. Borisav Stankovi je napisao sledee knjige. Sofka postaje jos el gorda, jer cini ovu zrtvu.